Електронско учење и учење на даљину
Електронско учење и учење на даљину
Електронско учење се може дефинисати као процес преношења знања и вештина електронским путем уз коришћење одговарајућих рачунарских апликација, тј. наменских програма, и окружења у процесу учења. Те апликације и процеси обухватају учење преко веб-a, рачунара, у дигиталним учионицама, а садржаји се преносе преко Интернета, интра-нета/екстранета, аудио и видео трака, сателитске телевизије...
Прелазак на електронско учење никако не значи одбацивање постојећег садржаја за подучавање/обучавање, већ само побољшање постојећег образовног материјала, односно његово осавремењавање.
Преносиве врсте садржаја које се користе у електронском учењу чине:
- Word документи, Adobe Acrobat датотеке, као и све остале датотеке;
- Веб садржаји (HTML, Shockwave, JAVA итд.);
- Континуални или streaming медијуми (RealVideo, MP3 audio, NetShow);
- Ауторизовани наставни садржаји у виду тзв. извршних курсвера (енгл. co-urseware). Да би електронско учење било могуће, најпре је потребно да се наставни садржај учини доступним преко Интернета или интранета. То се постиже израдом веб странице са одговарајућим материјалом за обуку који корисник може да преузме. Осим тога, сложен систем електронског учења захтева читав низ компоненти у које спадају:
- Процес регистрације – креирање јединствене лозинке (идентификацио-ног броја) за сваког учесника у процесу електронског учења, чиме се омо-гућава његов приступ систему;
- Контрола активности – давање могућности корисницима да приступе оним садржајима и функцијама који одговарају њиховим улогама у процесу учења, чиме се постиже да све активности унутар система буду забеле-жене и праћене;
- Окружење које подржава учење – омогућавање корисницима да међу-собно комуницирају, учествују у настави и постављају питања својим пре-давачима/инструкторима;
- Тестирање и оцењивање – мерење успешности у савладавању знања и вештина;
- Праћење процеса наставе и формирање базе података за управљање и администрирање са могућношћу прављења разноврсних извештаја – бележење свих активности везаних за учење, које ће се потом користити за разне извештаје.
Електронско учење у веку у коме живимо више не спада у домен научне фантастике, полако је захватило све поре образовања-како неформалног, тако и формалног. Императив 21. века представља коришћење интернета у свим областима друштва. Како и електронско учење и учење на даљину углавном везујемо за коришћење интернета, често ова два појма поистовећујемо, иако нису синоними. Илустрација из прве половине 19. века већ нам указује на једну разлику између ова два појма-учење на даљину је много старије од електронског учења.
Следећа разлика се односи на заступљеност медија у овим облицима учења. Као што смо већ уочили, код учења на даљину на самом почетку развоја били су заступљени штампани медији. Касније, како се технологија развијала, користе се аудитивни медији, аудиовизуелни медији, затим компјутерске и информационе технологије. Како у 21. веку интернет представља главно средство информисања и комуницирања, тако се и учење на даљину сада заснива на интернет технологији. Насупрот томе, електронско учење (е-учење, енг. e-learning) користи искључиво електронске медије, што можемо закључити и из самог његовог назива. Обухвата различите методе и технике, а најчешће се везује за употребу рачунара и интернета.
Још једна разлика између електронског учења и учења на даљину коју би требало поменути, односи се на физичку (не)раздвојеност наставника и ученика. Код учења на даљину наставник и ученик су физички раздвојени, док код електронског учења не морају бити.
Тамара Игњатовић, одељење VII3
Датум : 30.09.2013. година